Pas je jako važan član moje obitelji. Prije Dylana imali smo Brandy. Njihova pasmina zove se bosset haund. Dylan ima jako dugačke uši i trobojan je ( smeđa, crna i bijela boja). Njegova dlaka je meka i topla. Rep mu je dugačak, a šape velike kao moj dlan.  Ima dobre smeđe oči u kojima piše „gladan sam!“. Dylan je stalno s nama. Sada dok pišem ovaj sastavak, Dylan leži u košari i pravi mi društvo. Dylan je jako dobroćudan pas pa i mačka ponekad leži s njim. Što sam odrasliji, više ga volim. Kada mu kažem da idemo u šetnju, on poludi od skače po meni. Svaki dan idem s njim u šetnju bez obzira na vremenske prilike. Poslije kiše dlaka mu postane meka i sjajna.

        Najradije jede meso i pseće kolačiće. Pazimo da uvijek ima sve svježe, a naročito vodu. Nikada mu ne damo oštre kosti da se ne ozlijedi. Pazimo na njegovo  zdravlje da ne ide kod veterinara. On osjeća moje raspoloženje. Kada sam tužan, legne pored mene i onda mi bude lakše. Smiješan mi je kada se češe iza uha. Čovjek koji nikada nije imao psa, propustio je pravo prijateljstvo i iskrenu ljubav. Ljuti me kada vidim da neki ljudi drže psa na lancu jer oni to ne zaslužuju! Jedan poznati čovjek je rekao: „ Moj cilj u životu je biti jednako dobar koliko moj pas misli da jesam.“

       Volio bih da svi malo razmislimo o toj rečenici. 

                                                                             Swan Lein Stošić, 5.b